Ambicije za izvoz električne energije mogu da budu rizične, pokazuje nova studija

26 Mart 2015  - Zemlje Zapadnog Balkana, a posebno Bosna i Hercegovina, imaju velike ambicije za izvoz električne energije, koji stvara opasnost od „nasukanih“ sredstava, stoji u saopštenju izdanom od strane nevladine organizacije CEE Bankwatch Network danas u Sarajevu. Ukoliko vlada donese odluke o ekspanziji kapaciteta električne energije, bez uzimanja u obzir stanja u drugim zemljama, regija će morati da se natječe sa drugim bliskim izvoznicima, te rizikuje da planirane elektrane postanu neekonomične.

      Studija je napravljena za CEE Bankwatch Network od strane Univerziteta u Groningenu uz konsultacije „The Advisory House“. Kompletna studija, kao i pozadinski podaci mogu da se pronađu na zvaničnoj stranici organizacije Bankwatch 
Nacionalni izvještaj za BiH na B/H/S jeziku može da se pronađe ovdje.
      Studija analizira scenarije ponude i potražnje električne energije i potrebe zemalja Zapadnog Balkana za narednih deset godina, te proučava prosperitet njihovog izvoza. Rezultati pokazuju da ukoliko zemlje ostvare planirano proširenje kapaciteta, regija će imati 56%  viška električne energije u 2024, što ukazuje na značajne ambicije za izvoz. Bosna i Hercegovina može da proširi svoju poziciju najvećeg izvoznika električne energije u regiji (do 20 000 GWh, što je više nego dvostruko od stvarnih potreba zemlje, čak u i scenariju visoke potrošnje), a praćena je Srbijom (18 000 GWh).
     Međutim, utvrđeno je da to nije poželjno, obzirom da tako značajno proširenje kapaciteta proizvodnje električne energije, kreirano da zadovolji potrebe izvozne potražnje, stvara opasnost da proizvođači postanu ovisni o izvoznom tržištu. Analiza izvoza pokazuje da to neće uzrokovati kompeticiju samo unutar zemalja Zapadnog Balkana, nego će uključiti i druge kompetitore, kao što su Bugarska, Rumunija i ostatak EU. Obzirom da se očekuje višak zaliha u Europi, povećana kompeticija može da stavi pritisak na izvozne cijene i poveća rizik nastanka „nasukanih“ sredstava – elektrane koje će jednostavno postati neekonomične, iako rade. Iz tog razloga, studija sugerira pomno ispitivanje investicija koje su usmjerene na izvozno tržište, te takođe predlaže da se razmatra razmjena za proizvodnju ili kupovinu električne energije.
      Studija pronalazi veliki jaz između planiranih kapaciteta i stvarnog napretka u izgradnji novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. Međutim, ako Bosna i Hercegovina samo završi elektrane koje su trenutno u procesu izgradnje, to manje više može da pokrije njene zahtjeve do 2024 u slučaju niskog ili srednjeg rasta potreba, ali je potrebno da se preduzmu dodatne mjere za energetsku efikasnost i iskoristi povećana regionalna saradnja kako bi se zadovoljile krajnje potrebe.
         „Ova studija pokazuje da je vrijeme da vlade u regiji, uključujući i vladu Bosne i Hercegovine, preispitaju njihove planove i da se baziraju na kvalitet, a ne na kvantitet kada se radi o proizvodnji električne energije“, kaže Ioana Ciuta, koordinator za energiju u CEE Bankwatch. „Bosna i Hercegovina planira mnogo više hidroelektrana i termoelektrana nego što to zahtjevaju njene stvarne potrebe, i puno više nego što to može priuštiti. Sa obraćanjem više pažnje na energetsku efikasnost i regionalnu saradnju, kako bi se pokrile krajnje potrebe, zemlja bi mogla da uživa u mnogo realističnijoj i racionalnijoj energetskoj budućnosti.“

„Ne možemo da priuštimo da žrtvujemo zdravlje ljudi zbog termoelektrana, niti naša vrijedna prirodna područja zbog hidroelektrana, pogotovo ako je proizvedena električna energija namijenjena izvoznom tržištu koje može, ali i ne mora postojati“, kaže Rijad Tikveša iz Udruženja za zaštitu i unapređenje okoliša, prirode i zdravlja „Ekotim“. „Vrijeme je da se ozbiljno razmotre energetski planovi Bosne i Hercegovine, smanji energetski otpad i izabere jedan od onih projekata koji su stvarno potrebni, ekonomski izvodivi i okolišno prihvatljivi.

     Kampanja „Stop prljavoj energiji – jer budućnost je obnovljiva“ je nastala kao reakcija na neodgovorno i neodrživo upravljanje i planiranje energetskih sistema u Bosni i Hercegovini, koji se velikim dijelom oslanjaju na izuzetno opasan i prljav izvor energije – ugalj. Kampanju provode organizacije Centar za životnu sredinu (Banja Luka), Centar za ekologiju i energiju (Tuzla), Ekotim (Sarajevo).