Novi dokazi da su ulaganja u izgradnju termoelektrana u BiH investicije koje su unaprijed osuđene na propast

Kategorija: Novosti

Za razliku od većine evropskih zemalja, skoro sve zemlje Zapadnog Balkana planiraju izgraditi nove termoelektrane na ugalj. Prema najnovijoj analizi CEE Bankwatcha, niti jedan od projekata, uključujući i projekte iz BiH, nisu se do sada dokazali da će biti u skladu sa novim standardima Evropske unije koja se odnose na zagađenje vazduha.
Trenutno je u toku javna rasprava o Nacrtu energetske strategije u kom niti jedan od ponuđenih scenarija ne nudi dekarbonizaciju energetskog sektora, u skladu sa planovima i ciljevima EU, kojoj se navodno planiramo pridružiti.

„Trenutno je u toku javna rasprava o Nacrtu energetske strategije u kom niti jedan od ponuđenih scenarija ne nudi dekarbonizaciju energetskog sektora, u skladu sa planovima i ciljevima EU, kojoj se navodno planiramo pridružiti. Još jedan pokazatelj da naše vlasti govore jedno, a rade drugo”, izjavila je Duška Kudra, koordinatorica programa Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu.

Ove godine, u aprilu, predstavnici država Evropske unije usvojili su novi tehnički standard za velika postrojenja za sagorijevanje, tačnije nazvana LCP BREF. LCP BREF određuje najbolje raspoložive tehnike za smanjenje zagađenja vode, vazduha i zemljišta u okviru graničnih vrijednosti emisija koje se moraju postići primjenom navedenih tehnika. Analiza razmatra predviđene emisije u vazduh iz osam planiranih blokova termoelektrana na ugalj, sa ukupnim kapacitetom od 2,6 GW, koji se planiraju izgraditi u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji , uključujući i termoelektranu Stanari koja je počela sa radom u septembru 2016. godine. Pet od pomenutih termoelektrana – uključujući TE Tuzla 7 i Banovići – uopšte nisu planirani u skladu sa novim standardima, dok za preostala tri planirana bloka – dva bloka TE Ugljevik III – nažalost nema dovoljno dostupnih informacija, dok TE Stanari takođe nije u skladu sa novim standardima. Neusklađenost sa novim, gore pomenutim BREF standardima, nije problem samo za budući pristup EU, nego već sada predstavlja probleme za domaće zakonodavstvo. Zakonodavstvo i u Federaciji BiH i Republike Srpske već zahtjeva primjenu najboljih raspoloživih tehnika prilikom izdavanja ekoloških/okolinskih dozvola, što dovodi do zaključka da je je novo-usvojeni LCP BREF itekako relevantan za postojeće i buduće projekte u BiH.

„Naravno je nepogodan za kompanije kada moraju napraviti promjene u već planiranim projektima da bi bili u skladu sa novim BREF standardima. Međutim, ako se ta revizija ne uradi odmah, mogu se očekivati veliki troškovi u narednih par godina. S obzirom da su ulagači u ovakve projekte, uglavnom državne firme, neisplativi projekti predstavljaju problem, ne samo za elektroprivredu, već i za cijelo društvo”, izjavljuje Pippa Gallop, koordinatorica za istraživanje u Bankwatch-u i autorka analize. „Sada kada su energetske kompanije na zapadnom Balkanu obavezne da budu u skladu sa tržištem Evropske unije, moraju početi investirati u projekte koji će biti isplativi i u budućnosti, što i nije baš slučaj sa ugljem i energijom iz uglja.” dodala je Ioana Ciuta, koordinatorica za energetiku u Bankwatchu. „Kako se BiH obavezala kroz ugovor o Energetskoj zajednici da će ispoštivati pravila tržišta, dovoljan je dokaz da nije više moguće odgađati neusklađivanje sa legislativom EU, te prestati sa traženjem subvencija. Energetske firme moraju početi da razmišljaju o budućnosti i da prestanu sa ulaganjem u prljave projekte, koji će za samo par godina izazvati probleme zbog dodatnih troškova”. Analizu na jezicima BH naroda možete preuzeti na ovom linku: http://ekotim.net/dokumenti/BREF-Balkan-coal-Jun2017-BiH-F.pdf

 

Share
© 2017 Ekotim. Sva prava zadržana.
Joomla! je besplatan softver objavljen pod GNU General Public License.
Saturday the 22nd.
Copyright 2012

©

Powered by Joomla! and Top rated online poker sites